GLAM:Како почети

Добро дошли! Ако сте музејски стручњак, конзерватор-рестауратор, библиотекар, архивски стручњак, историчар уметности, етнолог, или стручњак сличне професије у некој културној установи и желите да допринесете Википедији као стручњак у својој професији, ово је страница за вас.

Као неко ко је професионално повезан с културном институцијом (као што су музеј, библиотека, архив, јавна уметничка галерија и слично) ви сте чувар нашег културног наслеђа, што вам пружа јединствену прилику за унапређење Википедије. Наш циљ је да омогућимо слободан и бесплатан приступ знању, а ваша стручност и колекција ваше институције уједно су и добродошли и неопходни како би се овај циљ остварио.

Зашто бих ја доприносио Википедији?

Свака културна установа има обиље ресурса за дељење. Партнерство с Викимедијом је јефтин и веома ефикасан начин за ширење својих ресурса међу корисницима интернета.

Зашто бих доприносио Викимедији?

Википедијанска заједница жели веће учешће људи из сектора културе и свесна је чињенице да се начин рада Википедије разликује од начина рада на који сте ви навикли. Молимо вас да имате разумевања ако осетите да вас људи на Википедији не третирају на начин на који би вас третирале ваше колеге — Википедију чине волонтери веома различитих старосних доби, нивоа стручности, образовања и културе који заједно раде на стварању слободног знања.

Ево неких предлога шта бисте могли да урадите:

• Пронађите чланак који је најбитнији у области ваше професије. Представите се на страни за разговор и питајте како можете да помогнете.
• Изаберите најзначајније артефакте из колекције ваше институције и погледајте да ли на Википедији постоје чланци о њима и њима сродним темама. Ако постоје, можете да проширите ове чланке и да додате референце ка вашем каталогу. Ако имате примарни извор о материјалу који је доступан на интернету, можете да додате линк ка њему у спољашње везе. Ако ови чланци не постоје, можете да их напишете.
• Проверите постоје ли неки задаци на Википројекту или тимовима који се тичу ваше области. На пример, имамо пројекте који се односе на археологију, Стари Египат, или тимове за војну историју Срба, или средњи век.
• Пошаљите корисне медијске фајлове под слободном лиценцом, који се тичу колекције ваше институције на Викимедијину Оставу како би могли да се користе директно у чланцима. Обратите пажњу на обавезне податке о лиценцама, и потрудите се да научите који су типови лиценци прихватљиви за слање.

Како могу да допринесем Викимедији?

Принципи уређивања

• Стварање енциклопедије – Ваши доприноси треба да буду усмерени ка унапређењу Википедије независно од вашег професионалног положаја. Немојте да у чланке додајете материјал који промовише вашу институцију а читаоцу Википедије не пружа боље сагледавање теме.
  • Кључно питање: „Хоће ли ова измена унапредити садржај Википедије, или ће само побољшати видљивост моје институције?“
  • Пример проблема: Када читаоци кликну на линк који сте додали а пронађу само мало података који већ постоје у чланку. Оно шта би требало да нађу јесу нови релевантни подаци.
  • Кључно правило: Сукоб интереса
• Нека сви линкови буду релевантни и једини – Ако додајете спољашњи линк ка каталогу на сајту ваше институције, тај линк треба да води директно ка релевантним информацијама и то треба да буду јединствене информације. Додајте линк ка сајту ваше институције само ако тај линк читаоцима нуди заиста битне податке који су релевантни за тему. Немојте да додајете линкове ка општим странама или ка странама које захтевају да се посетилац улогује. Немојте да додајете линк ка истој страници вашег веб сајта на више страница на Википедији.
  • Кључно питање: „Да ли би овај линк био користан некоме ко пише књигу о овој теми?“
  • Пример проблема: Додавање много линкова ка сајту ваше институције у кратком временском року. Ово ће вероватно довести до тога да неки други корисник прегледа све ваше измене и да их све поништи уз тврдњу да се ради о спамовању. У најгорем случају, страница би могла да буде додата на „црну листу“, и чак и линкови ка том сајту које су раније додали други корисници би могли да буду уклоњени.
  • Кључно правило: Спољашње везе
• Не шаљите материјал који има ознаку „сва права задржана“ – Доприноси морају бити објављени под стандардном Википедијином лиценцом, као што је наведено у условима коришћења који се налазе испод поља за уређивање. Тип лиценце који се користи на Википедији омогућава да се садржај чланака копира на друге сајтове и да се штампа у публикацијама под условом да се наведе извор; ово очигледно није сагласно са „свим правима задржаним“
• Слање материјала заштићеног ауторским правима представља кршење правила Википедије; такав материјал мора да се уклони чим буде био уочен. Конкретно, текст који је већ објављен на сајту ваше институције можда је заштићен ауторским правима на сајту институције; у том случају он не може да буде пренесен на Википедију од речи до речи. Текст је обично могуће написати другим речима и прерадити тако да не крши ауторска права (имајте у виду да је Википедија енциклопедија која тежи енциклопедијским чланцима а не сакушљању свих могућих података).
  • Кључно питање: „Да ли је материјал који планирам да пошаљем заштићен ауторским правима?“
  • Пример проблема: Слање текстова и слика са сајта ваше институције и из њених публикација. Такви материјали су најчешће заштићени ауторским правима (изузетак су материјали који припадају владиним агенцијама неких држава). Да би овај материјал могао да буде коришћен на Википедији, неопходно је да дозволу за то да неко ко је у тој институцији овлашћен за то.
  • Кључна правила: Ауторско право, шта је дозвољено, шта није дозвољено
• Уређујте под својим идентитетом – Отворите кориснички налог (можете да користите и псеудоним) и на својој корисничкој страни опишите чиме се бавите, у којој институцији радите, и која је ваша стручна област. Кориснички налог треба да буде само ваш (не заједнички) и не треба да буде назван по вашој институцији. Корисници морају да користе индивидуалне налоге јер је примарна улога свих корисника Википедије писање енциклопедије, а не представљање институција.
  • Кључно питање: „Ако би новинар погледао моје доприносе на Википедији, да ли би му било јасно да моје измене доприносе писању енциклопедије, или би могло да му изгледа као да сам овде само да бих промовисао своју институцију?“
  • Пример проблема: Прављење корисничког налога названог „НародниМузејВршац“.
• Игноришите сва правила када је то неопходно – Ако уочите да вас неко правило спречава да учините Википедију бољом, игноришите га. Ову стратегију треба користити ретко. Међутим, основни је принцип да Википедија није традиционална публикација, и како би се водило рачуна о изузецима, праксе на Википедији су отприлике подједнако флуидне као и њен садржај. На крају, доказ квалитета доприноса је сам допринос, али свакако треба да будете спремни да у потпуности објасните зашто су ваш измене биле исправне, и зашто је било неопходно да игноришете сва правила.
  • Кључно питање: „Ако будем испоштовао правило а, да ли ће енциклопедија бити лошија и да ли ће се остали неутрални уређивачи сложити са мном?“
  • Уобичајен проблем: Прављење измене за коју знате да је супротна политици и супротна успостављеном консензусу, али коришћење принципа „игнориши сва правила“ како бисте је свеједно оправдали. Остали уредници би требало да претпоставе најбољу намеру, али измене начињене по принципу „игнориши сва правила“ морају да јасно доприносе Википедији. Када сте у недоумици, прво се консултујте о тој измени.
  • Кључно правило: Игнориши сва правила